Skip to main content
Obnovimo “Rajkovu crkvu” u Prizrenu

Obnovimo “Rajkovu crkvu” u Prizrenu


Драги пријатељи,Недавно је уз благослов владике Теодосија покренута акција обнове Цркве Светог Николе у Призрену, у народу познатија као ,, Рајкова црква".Ова богомоља датира из 1348.године. Цркву Светог Николе, која се налази поред дворишта локалне гимназије, минирали су албански екстремисти 1999. године и до сада није обновљена.

Наша организација се, у договору са локалним парохом Јованом, прикључује овој великој акцији која је већ окупила много појединца и удружења.

Позивамо све да узму учешће.

О РАЈКОВОЈ ЦРКВИ

Црква Светог Николе је средњовековна властелинска црква, задужбина Рајка Киризмића. Саграђена је у првој половини 14. века, у призренском насељу Поток-мала. Некад је ова црква поседовала 15 винограда у градском метоху, две њиве, воћњаке, дудове за храњење свилене бубе и три куће зависних људи у граду. Рајкова Црква се помиње у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана. Приложио ју је, заједно са другим бројним црквама, својој задужбини, манастиру Светим Архангелима, и својој гробној цркви. Управо велика концентарција цркава у Призрену и околини сведочи о значају овог града у привредном, политичком, као и верском и културном животу Душанове српске земље.

После пада Призрена под турску власт, 1455. године, Црква Светог Николе је полако губила значај, временске неприлике су оставиле трага а нарочито је пострадала 1795. године, када је и опљачкана, у походу скадарског паше Махмута Бушатлије. Прекрила је и затрпала земља и песак из воде из оближњег потока. Деценијама се за њу није знало.Приликом уређивања митрополитске баште 1857. године темељи Рајкове црква су откривени. Обнову цркве благословио је рашко-призренски митрополит, Мелетије. Призренци су је обновили 1857. године, проширили са северне, јужне и западне стране. Целу су је покрили дрвеним кровом. О овој обнови оставили су запис на уласку у цркву. Средњовековна једнобродна црква у унутрашњој скулптури добила је тробродни изглед, са два нова портала, западни и северни, као и по два прозора на свакој страни. Омања црква, димензија 10 х 4 проширена је са око 3 метра, зидањем каменом у кречном малтеру. Својим тадашњем изгледом она се није значајно разликовала од стамбених кућа. Иконостас цркве је дело сликара Сергија Димовића из Козане у Грчкој а фрескописац је остао анониман.У другој половини XIX века, све до завршетка изградње нове Саборне цркве Светог Ђорђа 1887. године, храм Рајка Киризмића био је најпространији међу тада малобројним српским светилиштима Призрена, а у његовој непосредној близини налазила се и зграда митрополије.

Од 1857. године до јуна 1999. године црква је била жива, у њој се служила литургија на дан Светог Николе, зимског и летњег, као и током године, нарочито зими.

Почетком 20. века Рајкова црква је, на велику радост призренских Срба, у својој непосредној близини добила велелепно здање, Основну школу „Младен Угаревић“ као тестаментално завештање призренског добротвора Младена Угаревића. Од тад су црква и школа живеле у својеврсној симбиози све до кобне 1999. године, када су цркву минирали албански екстремисти. Срећом, нису све мине експлодирале, те црква није до темеља разрушена. У годинама које су се низале постала је својеврсна депонија. Пре пар година успело се да се црква огради. Ретке Србе који овде дођу да се помоле, упркос страдањима дочекују фреске светаца, које вапе за обновом.

0 Day left
1 Contribution

Organiser

Radmilovic Zani

Profile verified

Beneficiary

Zani Radmilovic